Када боље размислим, реших да почнем са блоговањем само да бих могла да кажем да овај дан није у потпуности био непродуктиван. Некада давно сам имала обичај да сваки дан отворим "Вујаклију" и онда онако, рандомизирано, научим две непознате речи. Данас нисам урадила чак ни то. Није да се нисам сетила, него ме мрзело. Тежак Вујаклија. А и мени биле пре тога суве руке, па сам их намазала Нивеом. А не иде да масним нивеизираним шапама тркељишем по Лазару, је л' тако? Тако је.
У ствари, кад боље размислим, није овај дан био толико сморан. Рецимо, сетила сам се једног морбидног вица који сам давно чула (о губавцу у студентској мензи, epic!), па сам се слатко загрцнула од смеха уживајући у чају од мајчине душице. Истина, повод за то подсећање је био један документарац о лепрозијуму у Ирану који скинух захваљујући једном блогу са врло "мучним и поучним" документарцима "на извол'те". Ето. Научила сам и да лепра не испуњава моје високе естетске критеријуме када је болест у питању.
А сада идем да гледам неки филм, и то по могућности неки који до сада нисам гледала, пошто приметих да у последње време често гледам исти филм по неколико пута. Ваљда немам живаца да пратим непознате "фабуле радњи", ко ће га знати.
Небитно. Од кога је, много је. За први пост.
Maki Kaurismaki, sviđa mi se tvoj pseudonim. Samo napred. Ovo može da bude zanimljivo mesto za izlazak:)
ОдговориИзбришиЂорђе, шта да ти кажем него "Хвала на првом коментару". Осећам се као да сам поринула прекоокеански брод. :) Надам се само да неће завршити к'о Титаник. :)
ОдговориИзбриши