понедељак, 22. новембар 2010.

Ото: „празници нам стижу!“

Драги моји, већ смо у последњој трећини новембра – Богу хвала, и временске прилике су почеле да се понашају у складу са редом и добрим васпитањем. И док неки од нас жељно очекују први снег (шта је, волим снег. Иш!), земље са живом и фестивном традицијом прославе Божића се већ увелико припремају. Метрополе европског Запада су у фази интензивног украшавања и шминкања, шопинг-центри се ужурбано припремају за навале, а у духу предстојећег потрошачког празновања припремили су се и музичари широм света.
  
Наравно, говорим и тзв. „божићним“ албумима, једином врстом музичких компилација чија популарност не пролази – напротив. Е, сад, овај текстић ће бити кратак ривју 2 албума која су изашла ове године, а дело су људи чији рад изузетно ценим. У питању су божићни албум Ени Ленокс и састава Пинк Мартини. Па да почнемо.

Pink Martini – “Joy to the World”

Није их тешко волети. Поред тога што су сјајни музичари, поред тога што Чајна Форбс има фантастичан и изузетно пријатан вокал, ПМ су еклектични. Неспутани жанром, језиком, културом, временом, инспирацију проналазе у најразличитијим крајевима планете, стварајући песме на најразличитијим језицима и у најразличитијим аранжманима. Укратко, ПМ су контра-глобалистички састав. Уместо да се труде да наметну свој музички израз на глобалном нивоу, труде се да локални музучки квалитет учине глобалним и универзалним. Значи, што би данашњи клинци рекли: вр'!



А сада, албум. На скали од 1 до 10, дајем му 12. Да се разумемо, када купујете божићни албум, отприлике знате шта вас очекује. Постоје неки контемпорари-класици, а ту су и старе божићне песме, тзв. carols, аранжиране на најразличитије начине. Pink Martini су решили да примене нешто другачији, тј особенији приступ. Иако се ту налазе добро познате песме (попут “White Christmas”, “Santa Baby”, “Little Drummer Boy”, “Silent Night”), ПМ су решили да на албум уврсте и неке друге песме које у себи носе празнични дух и интимну, а свечану религиозност. Тако се на диску нашла и нумера “Ocho Kandelikas” посвећена Хануки, коју је иначе, компоновала и написала Flory Jagoda, „наше горе лист“, једна од живих легенди музике босанских Јевреја – Сефарда која већ деценијама живи у Америци, као и хебрејска духовна “Elohai, N'tzor”. Ту се налази и импозантна верзија чувене арије “La Vergine degli Angeli” из Вердијеве “La forza del destino”. Пријатно изненађење представља и чувена украјинска новогодишња песма „Щедрик“, која је планетарну популарност стекла тек у америчкој обради (“Carol of the Bells”). Наравно, ПМ су остали доследни оригиналу, тако да је цео текст на украјинском језику. Поменућу још само фантастично финале албума у виду класика “Auld Lang Syne” у uptempo самба аранжману.





Све у свему, ПМ су ме изузетно обрадовали овим албумом. Не само да су направили један од најбољих божићних албума које сам имала прилику да чујем, ПМ су поново искористили музику као божанско средство која спаја људе, ма где се они налазили. Без обзира на ком језику певали (а при снимању овог албума, певали су на 8 светских језика), сви их разумемо. Мастерпис.

Annie Lennox – “A Christmas Cornucopia”

Је л' знате да је Ени Ленокс рођена на Божић? Није битно које године. :) Битно је да је дива, краљица, царица једне музичке епохе коначно решила да објави божићни албум. И то какав албум!



Помало је незахвално написати ривју било ког божићног албума након преслушаног “Joy to the World” од Pink Martini, али не би било праведно запоставити и овај драгуљ. Што се избора песама тиче, углавном се своди на познате нумере (“Angels From the Realms of Glory”, “God Rest Ye Merry Gentlemen”, “The First Noel”, “O Little Town of Betlehem”…). Требало би апострофирати чињеницу да се Ени одлучила за „старе“, аутентичне божићне песме, као и песме које се у САД називају “songs of worship” (заиста не знам како бих тај музички жанр прилагодила српском језику). Међутим, и у таквом музичком одабиру нашло се неколико аутентичних бисера, као што је француска божићна “I'l Est Ne Le Divin Enfant”, али и песма која затвара албум коју је написала сама Ени Ленокс, “Universal Child”.

Иако на први поглед делује већ „сажвакано и отпевано милион пута“, преслушавање добро познатих мелодија у извођењу Ени представља потпуно ново искуство. Али стварно. Њен глас је громогласан, силовит, моћан, доминантан, баш онакав какав би требао да буде глас који објављује рођење Исуса. Продукција је фантастична, и било би гре'ота овај албум слушати преко mp3 плејера или лошијих звучника.



Сума сумарум, два одлична албума у којима ће уживати не само љубитељи жанра, већ и сви они који им приђу ослобођени предрасуда везаних за божићне албуме.

Нема коментара:

Постави коментар