Хтела сам, али се "живот испречио". Озбиљно. Убацила сам диск, спремна да огледам Vinyan-а (који се иначе неуспешно накањујем да гледам од 2008. године - брука!), али онда је зазвонио телефон, па је уследило куцкање поруке, па ме онда "Мајка Природа" звала у тоалет...
С тим у вези - фасцинантан је начин на који себе увек успевам да оправдам у сопственим очима. Мислим, то је најбитније, је л' тако - тако је. Битно да Ја немам проблем са самом собом, а како ће други реаговати није релевантно. Уосталом, кад боље размислим, ретко ко обраћа пажњу на аргументе, према томе уопште није битно да ли су моји оправдавајући аргументи и олакшавајуће околности иоле валидни. Ако ће неко да ме 'ејтује, тај ће ме 'ејтати без обзира на све.
Али ево, свечано обећавам - Б(л)ог ми је сведок, сутра ћу да одгледам нешто паметно. Интелектуално захтевно. Што би данашња младеж рекла, неки опасан "mindfuck". Озбиљно. Нећу "Vinyan"-а, 'оћу нешто што ће да се иживљава над мојим живцима и стрпљењем. Нешто са патолошки дугим кадровима и смарачким радом камере. Као код Тарковског. Неки целулоид након кога ћу к'о фрешменка да отрчим на IMDB форуме и тражим објашњења и разјашњења. И када прочитам "интерпретацију" која је најближа мом mindset-у, онда ћу да устанем са столице, ударим шаком о сто и дрекнем "hot diggity dam, I knew it!"
Ето. Живи били па видели.
Mene je kolega psovao što sam mu preporučio ovaj film. Doduše, ja ga nisam ni odgledao, već sam ga preporučio na slepo. Čitao sam neku kritiku. Meni su se inače Francuzi zgadili poslednjih 15 godina sa svojom kinematografijom tako da tu više ništa i ne očekujem.
ОдговориИзбришиУ теорији - не волим Французе. Некако ми смета тај њихов сензибилитет И у филму, и у музици, и у књижевности... У ствари, лупам - имам аверзију према језику. :) Али - допада ми се овај нови француски екстремизам (или како су га већ назвали). Рецимо, "Martyrs" и "Haute Tension" су ме буквално изули из ципела. Дугујем им барем толико. Погледаћу Vinyan... једном. :)
ОдговориИзбриши