Не волим да идем на славе. У ствари, имам велики проблем да идем на било које место на коме се налази мноштво људи који су дошли само са једним циљем – да се наједу и налочу. То ми се некако налази у оштрој супротности са познатим хришћанским врлинама, а чињеница да се повод за то налази у слави – цео хепенинг чини још јаднијим.
У ствари – кењам. Ја сам мизантроп. Сећате се како сам још у другом посту („Дуе?“) напоменула да увек себе могу да оправдам. Па ево, оправдах се. Српска слава нема никакве везе са православљем и хришћанством откако су Серби поново „открили“ веру. Једном приликом, док сам са другаром обедовала у оближњем ресторану, имала сам „част“ да чујем разговор из суседног сепареа у коме су се настанили неки локални примати (читај: кркаљи & рапаљи), који су коментарисали конобарицу на прилично ласциван и нимало пристојан начин. А онда, пошто су завршили „дискусију“, један од њих рече, мртав озбиљан: „А је л', од сутра постимо на водимо због причести, аа?“ Српска посла.
Елем, не бих више задржавала ни вас, а ни себе. Маторци само што нису стигли са славе, а ја жељно чекам да видим какав је „улов“. Знам, одвратна сам. :)
ПС Маторци стигли – улов катастрофа. Криза, вала баш.
ППС Преслушала нови албум Марчела. Претенциознооооо до бола. CTRL + Del.
Нема коментара:
Постави коментар